Rakija nastaje destilacijom alkohola iz fermentisanog voća, a destilat koji poteče iz kazana je uvek kristalno bistar i neharmoničnog ukusa. Tek rođena rakija nije odmah pogodna za piće jer ima oštar i grub ukus, zato ona zahteva određeno starenje.

Rakije mogu da odležavaju u staklenim bocama i drugim sudovima, na primer od inoxa, dok drvena burad daju rakiji najbogatiji ukus i aromu. Najčešće se prave od hrasta, ali se ponekada koriste i druge vrste drveta poput kestena, višnje, bagrema, jasena i duda.Upravo sazrevanje u drvenoj buradi daje piću i posebnu boju zlata, karamele, ćilibara, bakra, mahagonija i drugih nijansi.

Dužina sazrevanja zavisi od mnogih faktora od vrste voća, jačine destilata, veličine bureta do temperature i vlažnosti u prostoriji. Neke vrste rakija ostaju u buradi po nekoliko godina ili čak desetina godina.

Zamislite sada da se isto piće u istom buretu premesti u, recimo, Indiju. U ovako toploj klimi za godinu dana će ispariti oko 10% sadržaja bureta. Ovaj „nestanak“ vredne tečnosti iz bureta se poetično opravdava dolaskom anđela po njihov deo. U optimalnim hladnijim uslovima anđeli uzimaju samo 2-4%.

Različite vrste voćne rakije sazrevaju različitom brzinom. Najbrže sazrevaju šljivovica, kajsijevača i dunjevača, dok viljamovka sporije sazreva. Rakije sa većom koncentracijom alkohola sazrevaju brže od rakija sa manjom koncentracijom.Optimalna temperatura prostorije u kojoj odležava rakija je 15-20°C.

U toku odležavanja potrebno je bar jednom godišnje probati rakiju na ukus, miris i osmotriti boju i bistrinu. Najkvalitetnija rakija je uvek kristalno bistra, bilo da je ona bezbojna ili obojena.

Rakija „Veliko Brdo” sazreva u buradi od limuzinskog hrasta premijum kvaliteta brenda „Radoux” iz regije Cognac u Francuskoj, od belog američkog hrasta brenda “Victoria” iz Misurija, SAD, i brenda “Pozvek” od slavonskog hrasta.